понедељак, 13. новембар 2017.

Taylor Swift- "reputation": recenzija i moje mišljenje o albumu!

Nakon 3 godine pauze, dočekali smo i najnovije pop ostvarenje Taylor Swift, album nazvan "reputation". Desetog novembra Tay je zapalila internet i dobila na stotine pozitivnih kritika o novim pesmama, a album je za samo sat vremena bio prodat u 800 000 kopija. Swiftova se tokom pauze borila sa raznim tračevima i kritikama, o čemu ste verovatno imali priliku da čitate, ali se vratila u novom svetlu i pokazala da ništa nije gotovo. Ovaj fenomenalni album najbolje ilustruju reči čuvenog Boba Dilana: "I used to care,..but things have changed". Taylor je ovim albumom, kao i svakim prethodnim, dokazala da je vrhunski tekstopisac, ali i "pokazala zube" hejterima i osobama koje su je iskorišćavale zarad popularnosti. Nema više slatke male Tejlor koja čezne za dečkom iz škole, već vidimo jednu snažnu ženu punu samopouzdanja i pozitivne energije, spremnu da iz svake bitke nauči nešto i izađe kao pobednik. Zapravo, svi ti tračevi i drame stvorili su jednu novu, mračniju i iskreniju Taylor.
Ukoliko pratite moj blog, znate da ja obožavam Taylor, ona je fascinantna umetnica i super osoba. Malo je reći da me je album oduševio i da od kada je izašao bukvalno samo njega slušam, a danas ću sa vama recenzirati pesmu po pesmu i dati svoje mišljenje o istom. Ovo ostvarenje definitivno valja poslušati, čak iako niste bili fanovi TayTay- kao što rekoh, ovo je nešto potpuno drugačije, energični tekstovi i čistokrvni pop retko koga će ostaviti ravnodušnim.




Pre nego što počnemo sa samom recenzijom albuma, moram pohvaliti fotografije, omot i promociju- sve je vrhunski odrađeno. U američkom trgovinskom lancu Target, Swiftieji su mogli da uz CD nabave i specijalne Reputation časopise, a prva stranica magazina čiju sam sliku  našla na internetu me je oduševila. Taylor je u podužem tekstu rekla sa čime su se ona i njena reputacija borile, a napisala je i dve dirljive poeme na istu temu. Ona je definitivno rođena da bude umetnica i svaka joj čast na svemu. Prevešću samo deo gorespomenutog teksta, a ostatak ćete moći da vidite na slici koju ću prikačiti dole:

Evo nečega što sam naučila o ljudima.
Mi mislimo da poznajemo nekog, ali istina je da poznajemo samo verziju koju je ta osoba odlučila da nam pokaže. Mi znamo svoju drugaricu na jedan način,ali na drugi način je poznaje njen dečko. I njen dečko nikada neće znati kakva je ona drugarica. Majka vas zna drugačije nego što vas poznaje cimerka, jer jednu poznajete ceo život, a drugu samo dok ste na koledžu. ... Mi čujemo neki trač o nekoj osobi i mislimo da je to istina, a onda jednog dana upoznamo tu osobu i shvatimo da smo mislili pogrešno.
...
Ponovo kažem:mi mislimo da poznajemo nekog,ali istina je da poznajemo samo verziju koju je ta osoba odlučila da nam pokaže.
Neće biti prevelikog objašnjavanja.
Tu će biti samo reputacija.



Fascinantno, zar ne? Krenimo sada sa recenzijom pesama!

1) ...Ready For It?
U prvoj pesmi, čujemo novi zvuk i novi Taylorin fazon. Sa dozom repovanja i odlično izmiksanim pratećim vokalima, Taylor peva o neosvojivom momku u koga se zaljubila i upoređuje ga sa ubicom čiji će partner u zločinu rado biti. Inače, ovo je jedna od pesama koja je najavljivala album i postoji spot za nju koji je jako kul. Yes, Taylor, we are ready for it!



2) End Game (ft. Ed Sheeran & Future)
Još jedno energično osveženje na ovom albumu. Osim podrazumevanog, moćnog Tayinog glasa u prilici smo da čujemo i njenog BFF Eda Sheerana, koji je, što bi se reklo, pokidao u svom delu pesme. Ubacili su i repera Future-a (koji je meni lično jako gotivan nakon hitova sa Arianom Grande i The Weekndom) i prosto kada su se njih troje spojili pesma nije mogla da ispadne loša. Iskreno se nadam da će ova pesma biti izabrana za singl, jer smatram da ima potencijala da postane dobar hit.

3) I Did Something Bad
Pesma o narcisoidnim momcima koji su Taylor došli glave. Tay im poručuje da je ona nezavisna i pametna žena, ali da voli da ih zavarava raznim igricama ne bi li oni sami uvideli koliko su lakoverni i, hajde da kažemo-glupi.

4) Don't Blame Me
Da li ste ikada bili zaljubljeni toliko da biste uradili sve za voljenu osobu? Pa, Taylor očigledno jeste jer ju je njen dragi inspirisao da napiše ovu predivnu, po mom mišljenju jednu od najlepših i najenergičnijih pesama na albumu. Ona ističe da je jako zaljubljena i ljubav upoređuje sa drogom stihovima "Lord, save me, my drug is my baby, I'll be using for the rest of my life".
5) Delicate
Znate, obično na svim Tejlorinim albumima nakon energičnog početka, od pete pesme kreću da se nižu emocije i kreću ozbiljniji tekstovi. Tako je na albumu "Speak Now" peta pesma bila tužna balada "Dear John", a na albumu "Red" nezaboravni "All Too Well". Pesma "Delicate" možda nije najdirljivija pesma koju ćete čuti na ovom izdanju, doduše kako kome, ali definitivno ima neki sporiji ritam od npr. "I Did Something Bad" i govori o momku koji je Taylor prihvatio i pored svih tračeva, napravio joj piće i proveo lepu noć sa njom.




6) Look What You Made Me Do
Sećam se da je ova pesma, kada je letos izašla, postala prava senzacija. Taylor je njome najavila novi album i svi smo nestrpljivo čekali  nove pesme. Vreme je brzo prošlo i dočekali smo novo ostvarenje koje je pravo zlato. Nakon godinu dana ćutnje, Taylor se ovom pesmom vratila na scenu, u par sati sakupila više miliona pregleda jedinstvenim spotom i ućutkala sve koji su mislili da je njenoj karijeri došao kraj. Ova pesma je potvrdila onu izreku "dobre stvari zahtevaju vreme" .Predobra i jako kul pesma, zarazna i sa energičnim ritmom, verujem da ju je većina vas i čula, meni je lično jedna od najboljih na albumu!

7) So It Goes...
Ponovo jedna ljubavna pesma da kažemo, ali skroz u novom fazonu sa ritmom koji Tay baš i nije koristila do sad. Ona u ovoj pesmi opisuje ne tako jednostavan odnos sa voljenom osobom, ali i ističe da se pored njega oseća srećno, voljeno i sigurno.

8) Gorgeous
Još jedan moj favorit, jedna od najličnijih pesama na albumu. Verujem da je većina zaljubljenih tinejdžerki već skinulo "Gorgeous" na telefon. Zarazan pop ritam, ali i fenomenalan tekst odlikuju ovu pesmu i gotovo svako se može pronaći u njoj. Glas bebe koji ćete čuti na samom početku je glas deteta slavne glumice i Taylorine prijateljice, Blake Lively, koja nam je poznata po seriji "Tračara". Iskreno se nadam da će pesma dobiti spot jer je stvarno fenomenalna, i iako se već odlično kotira po top-listama, ne bi joj škodilo još malo promocije.

9) Getaway Car

Dok kucam ovaj post, upravo ovu pesmu slušam i pevušim fenomenalne stihove. Numera kreće pomalo izmenjenim stihovima Čarlsa Dikensa: It was the best of times, it was the worst of times (u Tejlorinoj verziji He was the best of times, the worst of crimes) i Tay nam ponovo peva o jednoj zavrzlami i opisuje kako se osećala u tim kolima sa misterioznim muškarcem od koga, na kraju pesme, odlazi. Pesma se fandomu jako dopala, kao i meni i takođe mislim da bi dobro prošla kao singl.

10) King Of My Heart
Prelepa i zarazna numera sa, kao što se i očekivalo, odličnim tekstom. U ovoj pesmi Taylor peva o zaljubljenosti i kaže kako joj još malo hvali da potvrdi da je on ljubav njenog života, drugačiji od drugih momaka, i, kako i naslov pesme  kaže- kralj njenog srca.



11) Dancing With Our Hands Tied

Ova pesma me je na neki način podsetila na neke njene starije numere (tipa "Holy Ground" ili "Starlight"), ali ipak, za razliku od tih starih hitova, ima malo drugačiji ritam. Tekst je jako lep i nekako sladak, prava pesma za zaljubljene  i mislim da će biti odlična za žurke i slične manifestacije gde je jedna od glavnih zanimacija ples (nažalost, u Srbiji baš i ne, ja mislim da kad bi se ovo pustilo na maturi svi bi krenuli da negoduju iako je pesma fenomenalna,ali šta ćemo, ovde se takva vrsta muzike i ne populariše mnogo xd). Definitivno ću je staviti na plejlistu za moju rođendansku žurku, mnogo mi se dopada :)

12) Dress

Pesma koja je definitivno izazvala najveće iznenađenje, o njoj su počele priče čak i pre nego što je album izašao. Sve prethodne i naredne pesme sa albuma u neku ruku se više-manje i mogu povezati sa "starom Tejlor", ali ovakve numere TayTay ranije nije snimala. Smatram da je pesma super, možemo je nazvati pomalo erotskom ali ne prostačkom (kao što su neki domaći hitovi, ponavljam) i mislim da bi bila idealna za nastavak popularnog filma 50 nijansi koji nam stiže uskoro. Odlična ljubavna pesma, ako mene pitate.

13) This Is Why We Can't Have Nice Things

Kada je album izašao, pre nego što sam počela sa detaljnim preslušavanjem, pustila sam ovu pesmu jer me je sam naziv jako privukao i nakon što sam je odslušala bila sam u fazonu "Slay girl, svaka ti čast, obožavam te!". Ovo je možda i najbolja pesma sa albuma vezana za hejtere i svu dramu koja je izbila između Kanye-a i Taylor prošle godine. Tay se u njoj zahvaljuje svojim prijateljima i porodici što su bili uz nju u svim teškim trenucima, a priča i kako se pokajala davši drugu šansu osobi koja ju je već jednom izneverila. Od naslova, preko teksta do odlične muzike-ovo je definitivno jedna od najboljih njenih pesama ikad koju definitivno vredi poslušati.

14) Call It What You Want

Taylor je izjavila da prvih 13 pesama sa albuma opisuju sve što je doživela i kroz šta je prolazila tokom višegodišnje pauze, a da poslednje dve, četrnaesta i petnaesta, opisuju kako se ona oseća trenutno. Kao što u ovoj fantastičnoj numeri kaže, nju više nije briga za drame, lažove i negativne osobe i bolje joj je nego ikada. Pronašla je mir u zagrljaju mladog  glumca Joe-a i on je tretira kao princezu, a obećala je da i njihovu vezu neće previše iznostiti u javnost da je paparaci i tračare ne bi upropastili, što je bio slučaj sa nekim prethodnim romansama. Ova pesma je divna i govori upravo o prevazilaženju svih muka i borbi uz pomoć voljene osobe.

15) New Year's day

Nije mogla izabrati lepšu pesmu za kraj albuma. Ova pesma je toliko slatka, romantična, i motiv ljubavi je prejak. Objašnjavajući ovu pesmu, Tay je izjavila da se za Novu Godinu svi brinu koga će poljubiti u ponoć i sa kim će je dočekati, ali je istakla da je od toga mnogo važnije to ko će posle žurke ostati s tobom i pomoći ti da raspremiš kuću tog prvog januara. Ova pesma ne mora direktno opisivati dečka i devojku, ja bih je npr. posvetila i prijateljima i porodici. Kao što rekoh divna je, i verujem da ću krajem decembra i početkom januara uglavnom nju slušati, a već mi je ušla u uši.
Ova numera me je, btw, podsetila i na pesmu "The Moment I Knew" sa njenog albuma "Red", koja je posvećena njenom tadašnjem dečku Jake-u, koji je ispao bezobrazan i nije mogao ni da joj svrati na rođendansku zabavu zbog čega se osetila poniženo i bila je tužna. Pesme su slične po sporijem ritmu i motivu žurke i šarenih lampiona, ali svima nama Swiftijima je drago što je naša kraljica sada srećna i što Joe-a ima pored sebe kad god joj ne neko potreban, kao što je opisano u "New Year's Day".


Moj celokupni utisak o ovom albumu je odličan. Ovo je definitivno jedan od albuma decenije, jako kvalitetan što se muzike, teksta i spotova tiče, i iskreno se nadam da će buduće generacije pevati bar neke od ovih hitova i da će ostati obeležen po brojnim nagradama kao što je bio slučaj sa prethodnim ostvarenjem "1989". Još uvek ne mogu reći da mi je ovo njen najdraži album, jer sam i dalje previše vezana za "Red", ali kao što ste već zaključili impresionirana sam i jedva čekam da vidim kakva će ova nova, "reputation" era biti, kakvi će biti nastupi i koje će numere biti izabrane za singlove.
U komentarima očekujem da mi napišete prvenstveno vaše mišljenje o Taylor, novom albumu, koja vam se pesma najviše dopada, a onda da mi napišete mišljenje i o ovom postu. Do narednog posta, ćaskaćemo u komentarima. Ljubim vas i volim sve,
xoxo;
Ana Arsić :*


уторак, 31. октобар 2017.

TMI Tag #2

Pre par meseci, dok sam još uvek bila na letnjem raspustu, objavila sam post nazvan TMI Tag u kojem sam odgovarala na neka zanimljiva pitanja. Međutim, kako ovaj tag u originalu ima oko 50 pitanja, bilo je previše da ih sve strpam u jedan post, pa sam odgovorila na oko dvadesetak. Kako je blog neka vrsta mog dnevnika, smatram da je dobro da ponekad pišem ovakve postove o sebi i dam vam priliku da me bolje upoznate, s obzirom da sa vama, mojim dragim čitaocima, praktično delim više od polovine mog svakodnevnog života ovde. Zato ću danas napraviti drugi deo TMI taga i odgovoriti na preostala pitanja. Prvi deo vam se jako dopao  (ukoliko ste novi na mom blogu i niste ga čitali, možete ga pogledati klikom ovde), a sada se lepo smestite i spremite se za drugi deo u kojem ćete saznati još neke zanimljive stvari o meni!



Zašto si se priključila blogerskoj zajednici?

Od malena volim da pišem i tražim lepe fotografije po internetu, a blog je upravo ono što to povezuje. Što se pisanja tiče, svi mi govore da imam talenta, pisala sam i neke pesme, a gotovo uvek dobijam petice na pismenim zadacima. Smatram da pisanjem mogu najbolje da iskažem svoje misli i emocije, a baš njih i želim da podelim ovde. Drago mi je što sam u mogućnosti da radim to, preko interneta sam upoznala mnogo divnih ljudi koji su mi postali prijatelji i koji su tu da me svakim komentarom i lajkom podrže, ali i kažu mi kada nešto nije u redu. Takvih ljudi je danas sve manje, tako kulturnih i dobrih, ali zahvaljujući blogu i Jutjubu upoznala sam dosta njih koji me svakodnevno motivišu i inspirišu. Takođe, kao mlađa zanimala sam se i za posao novinara i smatram da je blog dobra platforma u kojoj mogu iskusiti nešto slično radu na internet portalima, i, ponavljam, najvažnije- mogu da komuniciram sa ljudima.


Strahovi?

Možda zvuči čudno, ali ja nemam nikakve strahove. Naravno, uplašim se ja ponekad, ali da imam neku fobiju ili izraziti strah od nečega-nemam.


Poslednja stvar zbog koje si plakala?

Hvala Bogu, u poslednje vreme gotovo uopšte nisam tužna i stresirana, pozitivna sam i plačem veoma retko, tako da se nekog skorijeg problema zbog kojeg sam završila u suzama ne sećam, ali za vikend sam presušavala neke balade Taylor Swift i gledala dokumentarac Demi Lovato: "Simply Complicated" i pustila par suza slušajući njihovu dirljivu  muziku i priče.


Značenje imena tvog bloga?

Kako sam na ovom blogu u potpunosti svoja, ne komplikujem i nije me strah da napišem bilo šta, nazvala sam ga Jednostavno Ana (Ana je, naravno, moje ime, a prezivam se Arsić ukoliko niste znali :)).


Poslednja knjiga koju si pročitala?

Bila je to knjiga "Biti poseban" naše mlade autorke Jelene Trajković. Iako mi je u početku delovala kao tipična i prosečna tinejdžerska knjiga, već posle neke dvadesete stranice nisam je ispuštala iz ruku, stvarno izvanredna knjiga, svaka čast autorki!


Knjiga koju trenutno čitaš?

Trenutno ne čitam ni jednu knjigu, prvenstveno jer imam jako obaveza i vikendima se uglavnom koncentrišem na filmove i serije, ali već pravim listu onih koje planiram da pročitam i kupim na Noći knjige u decembru.


Veza između tebe i osobe kojoj si najskorije poslala poruku? (teško za prevesti,  The relationship between you and the person you last texted?
Dogovarala sam se nešto sa Darijom, koja je jedna od mojih najboljih drugarica.


Omiljena hrana?

Pizza, uvek. Mislim da bih mogla svakog dana da je jedem. Takođe, sve sa ukusom pizze, tipa MiniPani-Forneti, mini pizze, pizza-pita,.


Mesto koje bi želela da posetiš?
Ukoliko duže pratite moj blog ili jutjub kanal, znate da jako volim Kanadu i baš bih volela da je posetim jer nikad nisam bila, prvenstveno njen najveći grad, Toronto.

Poslednje mesto koje si posetila?
Rekla bih škola, ali pošto je ovo u paragrafu gde su pitanja vezana za putovanja, verovatno se misli na to, pre par nedelja  sam išla na ekskurziju po Vojvodini i  to mi je jedno od najlepših putovanja na kojima sam ikada bila, a o tome sam pisala u predhodnom postu, tako da kada završite sa ovim ne zaboravite da ukoliko već niste kliknete na njega i pročitate i pogledate slike sa najbolje ekskurzije svih vremena.


Nadam se da vam se post dopao, do sledećeg čućemo se u komentarima! Odgovorite mi na najzanimljivija pitanja iz ovog TAG-a i recite mi šta mislite, da li ste slični meni ili pak imamo skroz različita interesovanja?!:*
xoxo;
Ana.

четвртак, 19. октобар 2017.

Zaboravila sam da ponesem novac, videli smo Jutjubere, pola Vojvodine mrzi našu školu,..? EKSKURZIJA 2017!

Bezbroj puta sam spomenula koliko volim putovanja. Nije da bih mogla da putujem svakog dana i da menjam lokacije svakih par sati, ali definitivno volim da bar jednom u par meseci odem negde gde ću raditi zabavne stvari zbog kojih neću morati da proveravam telefon, gde neće svako znati moje ime i gde neću imati obaveze, i gde ću moći da uživam upoznajući nova mesta i ljude...
Ekskurzija u osmom razredu je nešto što smo moje društvo i ja večito čekali, planirali, zamišljali smo milion scenarija vezanih za događanja tamo, i kao što smo čekali-tako smo i dočekali i 11. oktobra 2017. uputili smo se ka Vojvodini da se provedemo i zabavimo, šopingujemo i vidimo nova mesta,.Jer putovanja su još bolja kada putuješ sa osobama koja poznaješ gotovo ceo svoj život, ili bar osećaš da ih poznaješ.
Ne bih više da dužim sa uvodom, samo ću vam preporučiti da se lepo smestite i uživate jer će ovo biti malo duži post o najboljoj ekskurziji svih vremena,. Počnimo!



11.oktobar 2017.

Ukoliko sam te noći, između desetog i jedanaestog oktobra, spavala bar 5 sati, onda je to odlično. U utorak sam se kasno vratila iz škole, imala sam tri kontrolna tog dana, i odmah sam počela da se pakujem, da planiram, da se dogovaram sa drugaricama šta će koja da ponese, pa sam morala da se kupam, i zaspala sam ja tu nekako, ali mislim da sam se već oko 5 probudila i počela da se vrtim po krevetu očekivajući ekskurziju. To je ono uzbuđenje koje svako oseća pre svake ekskurzije, od prvog razreda pa do srednje škole, na fazon: šta će se desiti, mora biti najbolje, hoće li sve biti super,.
I dođe nekako šest sati ujutru, naravno morali smo se ispred škole kao vampiri nacrtati pre nego što je svanulo, da bismo krenuli tek tamo oko pola osam. I da je to bio neki drugi dan, da je neka druga obaveza bila u pitanju, verovatno bih bila namrgođrena, proklinjala bih sve živo i mrtvo, nikada se ne bih probudila u 5, ali pošto je to bila ekskurzija, bila sam opuštena, ćaskala sa drugaricama i bukvalno sam želela da sve bude dobro. Na ovoj ekskurziji sam shvatila jednu važnu stvar, a to je da ukoliko žarko želiš da sve bude dobro i veruješ da će da bude dobro, onda će biti odlično, a ukoliko si pesimista i gledaš sve sa negativne strane, sve će biti užasno. Ja sam ovu ekskurziju dugo iščekivala i nisam želela da propadne, pa sam zato optimistično i krenula na nju,.
Uglavnom, svi smo se lepo smestili i autobus je polako krenuo. Još pre nego što smo ušli u bus, krenuli smo da se smejemo i pričamo neke naše fore, kojih je bilo mnogo, znači ova ekskurzija je bila puna smeha, ali kao što rekoh, većina njih su privatne i personalne tako da neću da ih pišem jer ih verovatno pola vas ne bi razumelo (verujem da svi imate takve interne fore i momente sa BFF), ali pisaću one koje su stvarno obeležile i koje će verovatno i vama biti smešne. Vodič je krenuo da nam objašnjava gde idemo i kako će šta biti, i zamolio nas je da ne pričamo i da utišamo muziku dok on govori. On je krenuo sve tu da objašnjava 15 minuta, i u jednom trenutku moj drug se javlja na telefon i počne da viče "ALOOO MAJKA EVO IZLAZIMO IZ GRADA", što je prekinulo celu onu tišinu i ceo autobus je prasnuo u smeh, vodič i razredne starešine u čudu, ali mi nastavljamo da se smejemo jer bukvalno nismo mogli da se suzdržimo, prvo način na koji je to rekao, a onda kao je "spustio" vodiča, što realno gledano jeste bezobrazno i huliganski, ali mi šta ćemo, tinejdžeri kao tinejdžeri, bukvalno smo ga idolizirali od kad je to rekao xd.
Završi tu taj vodič i kaže sve što ima, onda mi pojačamo muziku i krene sve to super, polako otvaramo grickalice kad meni odjednom stiže poruka. Od mame. Kaže mi da sam zaboravila mali novčanik. Jao, Bože, koji maler! Ja sam na ekskurziju planirala da ponesem 4 000 dinara. Od toga sam dve stavila u kofer, a druge dve hiljade bile su u tom malom novčaniku koji sam trebala da stavim u ranac, ali onako "zamlaćena", zaboravila sam. Nazvala sam mamu i rekla sam joj da ne brine. Ja nisam princeza da mi treba po 15 000 za dva dana. Dve hiljade mi je bilo sasvim dovoljno, čak sam vratila nešto novca kući, a da spomenem da nisam štedela ni na čemu, bukvalno sam kupila sve što mi se dopadalo, jela sam i pila svašta, možda čak i više nego što je potrebno. Bukvalno se nisam osećala kao da sam zaboravila novac, ja mislim da bih i te dve hiljade da sam ponela vratila kući. Takođe, moje društvo je odmah počelo da mi nudi pozajmicu, što je bilo stvarno lepo od njih i jako sam zahvalna što ih imam. Nije mi trebao njihov novac, ali da sam, ne daj Bože, zaboravila i ove dve hiljade, oni bi mi dali bez reči. Da bi me oraspoložili, pustili su mi "Arapske pare" i normalno smo nastavili put. Još jedna važna stvar koju imam da vam kažem je da, ukoliko vam se ikada desi nešto slično,nemojte da paničite, već nastavite sa putovanjem o kojem već dugo sanjate. Pogotovo ukoliko putujete po vašoj državi i kontinentu, ništa ne može da vam fali, sve se može ili kupiti ili naći negde, tako da, nikako ne očajavajte! Da sam počela da se nerviram iste sekunde kada mi je majka poslala poruku, ova ekskuruzija bi propala načisto. Kao što rekoh, ne očajavajte gde god da idete ukoliko nešto zaboravite, ne idete na Arktik, bukvalno se sve može naći, dogovoriti i kupiti. Gledajte samo da kod sebe imate ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu i telefon. I slušalice, jer bez muzike se ne može.
Nakon toga, kao što rekoh, nastavili smo putovanje. Vodič nas je u jednom trenutku upozorio da čuvamo autobus i ne bacamo kesice od čipsa po njemu, na šta je moja dugarica odgovorila "UH A ŠTO VAM JE AUTOBUS PROPO", znači jadan onaj čovek sa nama, nego on nas ništa nije čuo jer smo bili u zadnjem delu busa, i tako,kuliramo mi njega, kulira on nas.
Stigli smo do prve destinacije, Fruške Gore, gde smo obišli dva manastira. Tamo se i nismo dugo zadržavali. Malo smo se fotografisali, uživali smo u lepotama manastira, pojeli po neki sendvič, otišli u WC,. i onda smo nastavili putovanje do Sremskih Karlovaca.

Fruškogorski manastir


Ljudi, znači JA SAM KARLOVCIMA ODUŠEVLJENA ONO JE PRELEPO! Ja sam zapravo ovo malo, lepo mesto već posetila na republičkom takmičenju iz srpskog u aprilu ove godine, i jako mi je bilo drago što sam se vratila. Prvenstveno, Karlovačka gimnazija je možda i najlepša škola koju sam ikada videla. Ona je filološka gimnazija, što znači da se tamo izučavaju jezici koji meni odlično idu i koje obožavam, može i kineski da se  uči, ima velikih mogućnosti, škola ima predivnu istoriju, a polaže se samo poseban prijemni za nju, koji se sastoji od engleskog, srpskog jezika i književnosti ZNAČI LJUDI NE MOŽE BOLJE TA ŠKOLA JE STVORENA ZA MENE, međutim, nažalost, šanse da se sad selim i školujem tamo su minimalne :(. Da napomenem i da su tamo svi tinejdžeri onako Tumblr, prelepi i predivno se oblače, i momci i devojke. Crkva u Karlovcima je najlepša crkva koju sam ikada videla, ali stvarno, svi smo bili oduševljeni njome, ja sam rekla da bih volela da se venčam u toj crkvi i to stvarno mislim. Grad je pun zanimljivih znamenitosti, onako starinski i autentičan, ali prelep i uopšte nije dosadan, naprotiv, baš mi je bilo zanimljivo da ga obilazim, možda mi se čak i više dopao od Subotice.




Da bi sve bilo još bolje, u Karlovcima se desilo nešto prelepo. Verujem da ste svi čuli za jutjubera Nenada Ulemeka. On je moj omiljeni jutjuber i bukvalno ga obožavam, prvenstveno jer je jako zabavan, zanimljiv, druželjubiv, a uz to i on i ja slušamo sličnu muziku, gledamo PLL, imamo slične stavove o nekim stvarima,. I ja sam znala da on ide u Karlovačku, bukvalno sam se molila da ga vidim, i pogodite šta, moje molitve su bile uslišene! Kako sam ja prava fangirl i stalker kada su jutjuberi u pitanju, poznajem pola Nenadovog društva, i odmah po izlasku iz gimnazije, spazila sam njegovog druga Andreja Balenovića. Nisam verovala, ukipila sam se tamo. Mislila sam da nešto zamišljam jer sam mnogo sanjarela o tome, ali BFF mi je potvrdila da to stvarno jeste Andrej. Gospode Bože, kad nisam umrla. Izašli mi iz Karlovačke i imali smo slobodno vreme, kad meni drugarica kaže "Ana, Ana, eno ti ga Nenad", a ja na fazon "Jano ae ne lupaj gluposti, ne zezaj me", kad ono pogledam malo bolje i shvatim da je to stvarno on.  On, moj omiljeni jutjuber, doslovno preko puta mene, prelepo obučen, nasmejan, kao holivudski glumac. Moje drugarice i ja smo kolektivno počele da vrištimo, mislim da se pola tamo prisutnih ljudi okrenulo da gleda u nas, ali nama je Nenad okupacija, ostali su nebitni. Prešle smo ulicu brzinom svetlosti i krenule da vičemo "Nenade, volimo te!", "ULEMEKK", moja drugarica je čak i rekla "NENADEE EVO TI JE ŽENA", na šta se on okrenuo i nasmejao nam se. Nismo se slikali, jer je on bio poprilično daleko i kontam da je morao na čas, veliki odmor se završavao, ali dobro, ljudi, videla sam ga (i fotografisala naravno, ostaviću vam slike dole)! Bukvalno jedan od najboljih dana u mom životu!

Andrej Balenović (crna jakna)
Nenad Ulemek sa drugaricama <3

Nastavili smo da se šetamo kroz Karlovce, moje drugarice su kupovale mleko da bi ga jele sa keksom, znači zamislite nas kroz varoš sa litrom "Moja kravica" mleka. Luda deca. Jedan moj drug je, jureći se sa nekim, oborio onaj stalak sa magnetima, prodavac je poludeo znači, ali sve je bilo dobro jer nije bilo veće štete, mi smo uhvatili da branimo druga i onaj i da je hteo ništa nije mogao protiv nas 50 xd, i pustio nas je čovek bez reči stvarno.


Oko pola 5 popodne krenuli smo iz Karlovaca, svi oduševljeni, iščekivajući još veće i bolje avanture, ako je od ovoga moglo bolje. Nešto sat vremena kasnije stigli smo u Novi Sad, kojim sam takođe oduševljena, i bili smo smešteni u hotelu "Stari krovovi". Hotel uopšte nije star, čak se radi i na novim stvarima, ono nije neka ne znam koja ekskluziva, ali je skroz okej, sobe su lepe i sve je čisto i uredno.
slušali smo "Swalla" i baš u tom trenutku prošli pored bilborda sa Jasonom
Tu je već počelo jurenje po hotelu, dogovaranje, naručivanje pizza, smejanje,. Kako je bilo nekih neslaganja u vezi smeštaja po sobama, te će ovaj trokrevetnu, te će onaj četvorokrevetnu, mojih 5 drugarica i ja, znači  6 nas, nabilo se u četvorokrevetnu sobu. To je još jedna stvar oko koje ne treba da se raspravljate i nervirate, jer realno vi nećete nešto Bog zna koliko ni spavati, i družićete se svakako i ići od sobe do sobe, a soba u kojoj ste "smešteni" služi uglavnom za odlaganje stvari i sličnog.
 Onda smo sišli na večeru, i samo da vam kažem da, gde god po Srbiji idete na ekskurziju, za ručak i večeru biće vam pire ili pomfrit, znači mi smo to konstantno jeli bukvalno sva tri dana, i još smo u McDonald's svraćali pa i tu pomfrit, ja u životu više krompira nisam pojela..
Večera se završila, a onda smo krenuli da se spremamo za diskoteku! Sve devojke su imale lepe frizure, zabavljale smo se šminkajući i obukle smo slatke haljinice i suknjice,. Išli smo busom u neku diskoteku u centru grada i moram da kažem, to je prva prava žurka koju sam posetila u okviru školskih ekskurzija, ono je mesto koje se stvarno može nazvati diskotekom. Muzika je bila odlična, puštali su sve, od aktuelnih domaćih hitova, preko narodnjaka do stranih pesama. Moje drugarice i ja cele večeri nismo stale, a igrali su čak i oni kojima je diskoteka navodno bila "dosadna" i "nisu hteli da idu", pa čak su i nastavnici đuskali sa nama. Svetla su takođe bila vrhunska, nisu neki lampioni kao na školskim žurkama nego prave disko kugle, svaka čast za organizaciju!

                                          
Oko pola dvanaest žurka se završila i krenuli smo ka hotelu. Kada smo stigli, smestili smo se u sobe, skinule smo šminku i obavile klasičnu noćnu rutinu, a onda smo do jutra prepričavale sve današnje divne događaje, od toga kako su Andrej i Nenad prošli pored nas, preko zezanja sa vodičem, pevale smo razne smešne i glupe pesme, izogovarale smo pola škole,.. #girlsnight. Već oko tri-pola četiri jedna po jedna smo se uspavljivale,.
Prvi dan je divno prošao, idemo na drugi!


12.oktobar 2017.
Budim se oko 15 do 7. Na ekskurzijama se uvek budim prva. Uvek mi je nekako čudno da spavam negde van svoje kuće. Da sam se navikla i u tom hotelu bila 2-3 dana, spavala bih ja duže, ali ovako, u strahu da ne zakasnim negde jer skoro ništa nisam stigla da spakujem, probudila sam se pre alarma, u 15 do 7. Prvo što osećam je hladnoća. Bukvalno se tresem. Shvatam da je prozor ostao  otvoren cele noći i da je hladnji jesenji jutarnji vazduh baš "izluftirao" sobu. Brže bolje ustajem i zatvaram ga.
Zanimljivo je što sam ja tako jako lupila onim prozorom da mislim da se do susedne sobe čulo, a moje drugarice mrtve hladne, nastavljaju da spavaju. Uvek je bilo tako. Sećam se kada sam u šestom razedu pojačala muziku do kraja da ih razbudim, one ništa. Spavaju kao bebe i bude se odjednom.
Dok su one spavale, ja sam se presvukla, oprala zube i sredila se, a onda su i one, jedna po jedna, počele da ustaju pa smo uz muziku počele da se pakujemo.
Uglavnom je sve to bilo standardno, ujutru smo sišli na doručak, pričali šta smo radili tokom noći, tipična jutarnja rutina. Onda smo napustili hotel i pohitali (inače, ne bih baš koristila takav izraz, ali ga je onaj naš vodič konstantno ponavljao, pa je to ostalo kao neka naša fora sa ekskurzije) u nove avanture, moleći se da današnji dan bude bar upola dobar kao jučerašnji.
Moram da kažem da sam Novim Sadom i celom Vojvodinom oduševljena, obožavam je i nadam se da ću imati još više prilika da putujem njome i posetim neke gradove koje nisam.
Prva destinacija bila je Petrovaradinska tvrđava. Ljudi, ono je prelepo, bukvalno ne znaš da li pre da gledaš panoramu grada, slikaš se, ili radiš nešto treće. Da, to je i mesto gde se održava najveći muzički festivalski događaj Balkana, Exit i bilo je prelepo videti sve katance mladih koji su "zaključali svoju ljubav" ili prijateljstvo na onom kao mostu. Tu nismo bili dugo, ali bili sm fascinirani pogledom i lepotom.




Primetila sam da po Vojvodini ima i dosta turista, Kineza i Japanaca, a dvojica Kineza su nas čak pitala da li možemo da ih fotografišemo (na engleskom naravno xd), kad samo moja drugarica ih slika i kaže na srpskom "Je l' može ovako" i oni krenuli da klimaju glavom xd.

Skupili smo se i krenuli ka centru Novog Sada, gde smo nakon što nam je vodič dao instrukcije i ispričao nešto o istoriji grada, imali slobodno vreme. Ljudi, ukoliko vam je Beograd dosadio i ukoliko vam je Njujork daleko- idite u Novi Sad. Grad je prelep, sve je Tumblr, bukvalno ne znaš gde ćeš pre da odeš i da se slikaš, ljudi su jako fini i možete naći bukvalno sve: od pozorišta do muzike, preko fakulteta do prodavnica i pekari, da spomenem da smo mi samo centru bili, a verujem da ima i još lepih mesta.


arhitektura u Novom Sadu je divna



 Naravno, moje drugarice i ja zaputile smo se ka H&M-u. Radnja je prelepa, zapravo je u okviru neke starije zgrade i zidovi su puni nekih kitnjastih detalja i zanimljivih lustera, što je stvarno divno. Bilo je ogromno sniženje na letnju kolekciju, pa sam za samo 400 dinara kupila ovu prelepu žutu majičicu koja mi se jako dopada.
kupila sam ovu slatku majicu

unutrašnjost prodavnice, koja je prevelika i prelepa
 
 Nakon H&M-a, otišli smo do Sephore, gde sam uzela nekoliko ovih malih kupki kojima sam oduševljena, prave prelepu penu i odlično mirišu, ukoliko negde nađem full size, kupujem obavezno! Inače, Sephora kao  Sephora, može se naći sve i svašta, ali kako mi nije bila potrebna neka Bog zna kakva šminka, ništa drugo nisam uzela, a plus nismo imali mnogo vremena za razgledanje jer smo za oko pola sata trebali da se nađemo sa razrednom i vodičem i krenemo dalje, mada sam isprobala dosta testera i našla idealnu Too Faced paletu koju planiram da kupim za maturu.

Cameron Dallas u "Sephori" <3







Neke moje drugarice su još razgledale Novi Sad, dok je par nas otišlo u McDonald's na milkšejk. Odjednom su me pozvale i rekle da su videle Mariju Žeželj. Međutim, nju nismo mogli naći jer su je one uhvatile bukvalno kad je prelazila ulicu i morala je u školu, tako da, dve moje drugarice su se slikale, ali ja nisam.

Chocholate milkshake <3
Oko dva-pola tri svi smo se skupili oko Narodnog pozorišta, kupili smo vodu, neki su još uvek pili šejkove iz Meka, i prepuni utisaka, šarenih kesa i sličnog čekali smo autobus. E, u autobusu smo, što bi se reklo, zakovali. Mrtvi umorni od predhodne noći i šetnje, spavali smo gotovo svi, mislim da je neko čak i imao sliku gde ceo autobus spava, ali mi je nisu poslali, mada i da jesu da sam je objavila svi bi se naljutili (oni su kao ti top modeli pa ne možeš da ih slikaš dok spavaju), tako da to nećete videti :(. Utišali smo muziku, stavili slušalice u uši, kada nas vodič budi i obaveštava da smo stigli u dvorac Fantest. Krenuli smo u obilazak, ali smo se tu samo oko pola sata zadržali, jer smo onako sanjivi za petnaest minuta "protutnjali" kroz dvorac, naravno smo pipnuli sve što (ni)je moglo da se pipne od onih starih stvari. Lepo je tamo, stvarno, ali sve smo pogledali na brzinu i nismo se nešto intersovali, tako da smo se brže-bolje vratili u autobus.

dvorac "Fantest" i lepi prizori u njemu

putovanje uz hit "Down" grupe Fifth Harmony


Još nekih pola sada smo nastavili da spavamo, a onda su se svi probudili, i ponovo je počela muzika, smeh, jelo,. Do Subotice smo imali još nekih pola sata-sat vremena, ali je žena koja nas je vozila promašila put do hotela pa smo morali da se vraćamo i kasnili smo tamo na večeru pola sata. Međutim, nije nam smetalo da se vozimo, zalazak sunca je tada bio prelep, nebo je bilo neke neobične ljubičasto-narandžaste boje, i mnogo mi je žao što zbog prljavih prozora busa nisam mogla baš lepo da fokusiram , uhvatim i uslikam te momente.




Stigli smo u Suboticu. Bili smo smešteni u samom centru grada, u jednom od najekskluzivnijih hotela, Patria. Tamo je stvarno sve prelepo, ima besplatnog interneta, sobe vrhunske, ima velikih ogledala za šminkanje, veliki televizori sa bezbroj kanala, prelep pogled na grad, hodnici idealni za slikanje, kupatila detaljno očišćena,. Stvarno sam se oduševila. Kao što rekoh, kasnili smo pa smo odmah nakon što smo stavili stvari (vukla sam džinovski kofer uz stepenice 7 spratova, mislim da sam 3kg smršala majke mi) sišli na večeru (i pogodite šta smo jeli,..pire, naravno!), večerali i brzo pohitali da se spremamo za diskoteku. Onda je naravno došlo još mnogo fotografisanja, šminkanja, smejanja i sličnog.


  Što se diskoteke tiče, stvarno sve pohvale, znači ove godine su diskoteke bile vrh. Obuhvatili su sve hitove od 2010. do danas, a i rejv muzika na kraju bila je odlična, znači bukvalno sam se oznojila igrajući sa drugaricama. Napominjem da još ja nisam tip osobe za diskoteke, ja kad hoću da partijam pustim MTV ili  VH+1 i pojačam do kraja, u klubove i slično nikad ne izlazim, a ni nemam neku preteranu želju (mada naravno, ono, sve u svoje vreme, izlaziću ja, ali ne baš toliko kao neki moji vršnjaci), ali ovo me je stvarno oduševilo. Igrali smo svi, i nastavnici, i oni učenici koji bi obično zaseli na ovakvim žurkama, jer smo na kraju krajeva svi znali da nam je ovo jedan od poslednjih takvih događaja u osnovnoj školi, i da ćemo već sledeće godine biti negde drugde, sa drugim društvom. Kada je došlo pola dvanaest jedva smo pristali da izađemo iz diskoteke i krenemo ka hotelu, jer smo želeli još i provodili smo se super,.
 

Zaboravila sam da napomenem da nas je u Subotici dočekao i naš drug iz odeljenja, Boba. On se, kada je bio drugi razred preselio u Suboticu i još tada smo se dogovorili da ćemo se videti u osmom na ekskurziji. Bilo je lepo ponovo videti ga, promenio se skroz i ne bih ga prepozala da sam ga videla na ulici. On je prespavao tu sa još nekim dečacima iz našeg odeljenja i provodio vreme uglavnom sa njima.
Posle diskoteke, druge noći nije bilo nekog preteranog ludovanja, prvenstveno jer nismo bili sami u hotelu, a drugo jer smo bili umorni i kunjali smo čitavog dana, plus nas je ova diskoteka izmorila, tako da smo do pola tri već skoro svi zaspali. Nakon pakovanja, tuširanja i proveravanja društvenih mreža, moja drugarica i ja smo već oko pola dva zaspale.

13.oktobar 2017.
Ustajem oko pola 7. S obzirom da sam spavala znatno duže nego prošle noći, nije mi problem da se probudim. Perem zube, stavljam korektor, pakujem još par stvari koje nisam sinoć, puštam MTV i osećam se vrhunski, predobro. Počela sam da igram prisećajući se svih divnih momenata od predhodna dva dana (videćete na snimku ispod), a takođe mi je i žao što je sve prebrzo prošlo.


ono kad počne jedna od tvojih omiljenih pesama,.

Nakon doručka, moje drugarice i ja iznele smo kofere i sve smo ušle u jednu sobu, ponovo smejući se, našli smo neke crtaće na TV-u pa smo se smejale oko Teletabisa, znači ludilo.

Jednorog "Milojko"

Stavili smo kofere i rančeve u bus i krenuli u obilazak Subotice. To je takođe prelep grad, neobičan, sa zanimljivom istorijom. Bila sam oduševljena detaljima u gradskoj kući. Nakon obilaska, imali smo sat vremena slododno, i tada smo se ponovo zaleteli u "McDonald's" i kupili ponešto da idemo. U Subotici takođe nismo proveli previše vremena, ali ovo što smo proveli proveli smo kvalitetno.



Uz muziku, smeh i grickalice krenuli smo na našu poslednju destinaciju- Palićko jezero. Bili smo oduševljeni prizorom koji smo tamo zatekli, jezero je stvarno divno, ali, pre same šetnje pored jezera, obišli smo zoo-vrt koji se nalazi nedaleko. Tu je takođe bilo predobro i presmešno. Grupa od dvadesetak nas zajedno šetala se, tražili smo slonove 45 minuta, a onda smo shvatili da ih nema, na šta je moj drug rekao "Pa to vam je kada vas vodi Aleksa koji ima 5 iz geografije, a u životu nemu kartu nije sam uradio", na šta smo prasnuli u smeh. Gledali smo zmije, lame, lavove, žirafe i baš smo se lepo prošetali i proveli istraživajući zoo vrt. Nakon nekih sat ipo vremena obilaska našli smo se sa vodičem i razrednom i krenuli da se šetamo ka Palićkom jezeru.




Palić je prelep, a i vreme je bilo divno, tako da smo se stvarno super proveli tamo. Slikali smo se, kupovali još po koji suvenir, naravno mnogo se smejali, neki su čak i iznajmili one bicikle da voze, pa se i iz toga napravio još jedan problemčić. Moja dva druga nikako nisu mogla da se usklade vozeći onaj bicikl za dvoje, pa su lupili u neki vozić i odlomili neki sitan deo, na šta im je žena koja ga vozi tražila 1500 dinara za popravku. Ljudi, kako smo se mi okrenuli protiv te žene i počeli da branimo naše drugove, mislim da nas je ceo Palić čuo. Te smo pričali kako se ta plastika može naći kod Kineza za 150 dinara, kako samo nalazi izgovor da profitira jer je videla đake na ekskurziji, neki su čak i tvrdili da su videli da je vozić bio slomljen i pre toga, dovukli smo nastavnike,. Uglavnom, oni su dali tih 1500 dinara, ali smo se pokazali kao vešti pregovarači spremni da stanu na stranu svojih drugova, na šta su se mnogi začudili. Ne možeš ti protiv naše škole i generacije. Prosto ne možeš.
I tako, kada se sva ta "drama" završila, okrenuli smo taj problem na šalu i zaputili se ka autobusu.


Čekao nas je dug put. Poslednji put da putujemo u ovom sastavu, na tim poslednjim sedištima autobusa. Pomešali su se osećaji neopisive sreće i tuge. Počela je muzika, počeo je smeh, rešili smo da i ove poslednje momente ekskurzije provedemo lepo. Kada je u sred Beograda krenula pesma "Mala, mala, ispade ti bala", bukvalno smo krenuli da urlamo i vrištimo od smeha. Nije bilo bitno što smo u Beogradu, što su nastavnici tu, što niko neke narodnjake ne bi slušao, bilo je samo bitno što smo zajedno, tu gde jesmo i da uživamo. Nakon izlaska iz divnog Beograda, uputili smo se ka Velikoj Plani, gde smo ponovo išli u "McDonald's"! Tamo nas je sačekalo još jedno iznenađenje. Šestaci iz naše škole su takođe išli na ekskurziju, mada negde drugde, i baš su i oni u povratku svratili u Mek, gde smo se videli sa njima i još nekim nastavnicima. Zamislite vi 400 dece, 15 nastavnika, a samo četiri radnika u restoranu, znači oni su se "ubili" od posla. Noseći kese pune burgera, jer smo naravno obećali braći i sestrama da ćemo im doneti nešto iz "McDonald's-a" ušli smo u autobus. Ostalo nam je još oko sat vremena putovanja. Zvučnik se ispraznio, ali su nam u busu puštali sve malo starije hitove domaće i strane muzike. Bilo je prelepo prisetiti se svih pesama koje smo slušali ovih 8 godina koliko idemo zajedno na putovanja kroz Srbiju.
Tih poslednjih sat vremena prošli su u smehu, slikanju, prankovanju i sličnom. Mojoj drugarici se zalepila žvaka za farmerice, pa je druga drugarica pokušala da je skine ali je napravila samo veći haos, neki su se dogovarali ko će sa kim na maturu, a kada nas je vodič po ulasku u grad pohvalio i rekao "Naravno da ću da vas pohvalim, uvek vas pohvalim kad ste dobri", moj drug je odgovorio "A kad nismo dobri ti nas peglaš i smaraš". I, par minuta kasnije, nakon što smo je i toj, milionitoj fori nasmejali, izašli smo tamo odakle smo pre tri dana krenuli ni ne sluteći kakav nas provod čeka, ispred naše škole,..

To bi bilo to. Nadam se da vam se dopao post, ja ga pišem, menjam i ubacujem slike već tri noći, ali nije mi naporno, jer, kao što vidite, prepuna sam utisaka. Za kraj ću vam samo dati još po koji savet i reći sveokupno mišljenje o ekskurziji, kao i nabrojiti sve pesme koje smo neprestano "vrteli" ove godine, tj.
hitove ekskurzije.
~Ako pogledam predhodne godine i uzmem sve u obzir, i dalje tvrdim da nam je ovo bila najbolja ekskurzija do sad. Možda je to zato što sam, kao što rekoh, još uvek pod utiscima, mada smo još od letnjeg raspusta planirali šta ćemo da radimo i koja mesta ćemo da obiđemo, tako da je moguće i da je to uticalo. Uglavnom, bitno mi je da se moje društvo iz odeljenja nije svađalo oko nekih gluposti kao i uvek, što smo u busu koliko-toliko slušali i stranu muziku, što su mesta bila predobra i diskoteke divne.
~ Nemojte da mislite da ekskurzija mora da vam prođe u pušenju, piću i huliganskom ponašanju. Svi su kao pričali da će da nose neko piće, vamo-tamo, ali verujte, niko nije uradio ništa, niko cigaru nije  zapalio a i bolje- zašto bi škodili sebi i drugima? Vidite da smo se mi divno proveli bez svega toga, smejali smo se  i zezali i sve je bilo okej. Bitno je da se okružite pozitivnim ljudima i kao što rekoh, ne očajvajte ukoliko izgubite ili ne ponesete novac, gledajte optimistično i nemojte da vam celo putovanje prođe u nervozi, jer se stvari uvek srede. Znači, nema prevelikih očekivanja, ništa neće da bude glamurozno, niko neće gledati da li ste isplele riblju kost ili boksersku pletenicu, da li ste stavile karmin ili sjaj na usne, svima se konstantno spava i svi gledaju da se provedu, tako da opušteno.
~I za kraj, pesme koje smo najviše slušali ove godine na ekskurziji su "Tony Montana", "Arapske pare", "Dskoteka" i "Krvavi Balkan". Bukvalno i mi koji gotovo uopšte ne volimo balkansku muziku navukli smo se na ove pesme, ja sam ih dva dana posle ekskurzije konstantno slušala. Takođe, bila je tu i jedna pesma "Free Tibet", na neki rejv fazon, kao što ime kaže iz Tibeta je i mi pojma nemamo o čemu se radi, ali nastavljamo da pevamo "unanainanainana" (jako mi je žao što ne mogu da vam ispišem još mnogo smešnih fora sa ekskurzije, ali verovatno ih ne biste shvatili, jer moje društvo i ja smo jako čudni za objašnjavanje).

Kao da sam pisala roman, a ne post. Kako gotovo svaki roman ima epilog, evo i mog: život mi posle ekskurzije ide odlično. Ređam petice, smejem se na sve ove fore, pričam sa drugaricama o tome kako je ekstra bilo i kako bih išla svaki dan da mogu,imam mnoge nove ideje, i nadam se da će ova euforija, kao i lepo i sunčano vreme, potrajati još dugo. Tako da, evo vam ga još jedan mali savet: u koliko imate priliku da odete na neko putovanje, pogotovo sa osobom koju dugo poznajete i koju volite, ne oklevajte, već idite slobodno, biće vam predobro.


I tek sad mi pade na pamet da sam mogla da kucam 3 odvojena posta, ali sve bi išlo u bezdan, morali biste da čitate svaki posebno, a i ne bih imala ovakav uvod i zaključke, tako da smatram da je bolje ovako. Svaka vam čast ukoliko ste pročitali ceo post (ukoliko jeste stavite srce u komentar kad komentarišete) , pišite mi vaša mišljenja i komunicirajmo u komentarima do sledećeg posta!

xoxo;
Ana :*